DPF je skraćenica za Diesel Particulate Filter, odnosno radi se o filteru čestica koji je u proizvodnji automobila obavezan od 2009. godine, mada ga neki proizvođači ugrađuju i nekoliko godina ranije.
DPF filter pripada sistemu za smanjenje štetnih gasova iz vozila te mu je funkcija da zaustavlja čestice čađe koje bi se inače ispustile iz automobila. Svaki filter, kako bi dobro radio i vršio optimalno filtriranje, potrebno je redovno čišćenje kako ne bi došlo do zagušenja motora. U slučaju DPF filtera, proces čišćenja naziva se regeneracija, a izvodi se tako da se pod visokim temperaturama sagoreva sakupljena čađa te se na taj način pretvori u malu količinu pepela koja se izbaci iz sistema.
U praksi postoje dve vrste regeneracije, pasivna i aktivna. Pasivna se odvija u samom automobilu kada se temperatura digne na određene vrednosti, a čestice čađe krenu same da sagorevaju. Međutim, nema kod svih vozila mogućnosti da se stvori ovakav režim vožnje pa je iz tog razloga neophodna aktivna regeneracija. Kod aktivne regeneracije, kontrolna jedinica motora, ECU (Engine Control Unit) preuzima kontrolu nad procesom regeneracije. On deluje kada čađa u sistemu postigne određenu vrednost, odnosno od 45 posto pa na dalje i tada pokreće ubrizgavanje kako bi se povećala temperatura u izduvnom sistemu te se tako pokreće i regeneracija. Međutim, ovo se može odvijati kod stabilne vožnje, a ukoliko je vožnja stani – kreni, proces će se zaustaviti te će se upaliti signalna lampica koje će prijaviti kako je filter delomično zaprljan.
Dakle, možemo zaključiti kako se zbog ovog filtera mnogi vlasnici obraćaju svojim automehaničarima i ovlaštenim servisima jer se javljaju problemi kod pokretanja procesa regeneracije. Naime, regeneracija se može obaviti kod automehaničara, a takođe je može obaviti i sam vozač, samo je bitno da pri tome ispuni nekoliko zahteva i da zna da to ne može uraditi u gradskoj vožnji.
