Osnovni preduslov za rad motora sa unutrašnjim sagorijevanjem je konstantno snabdevanje gorivom sistema za ubrizgavanje. Ovaj zadatak obavlja pumpa goriva, koja funkcioniše u kombinaciji sa rezervoarom i filterom goriva.
Do početka 1990-ih godina mnoga vozila su i dalje koristila karburatore, i ona su imala mehaničku pumpu za gorivo. Ona je bila smeštena u prostoru motora i radila je na principu membrane pokretane mehaničkim putem.
Uvođenjem sistema za ubrizgavanje goriva, nastala je potreba za daleko većim pritiskom goriva koje je trebalo da bude dovedeno do sistema u konstatnim količinama. Dok su mehaničke pumpe obezbjeđivale samo oko pola bara pritiska, električne pumpe nabijaju desetak puta jači pritisak. One su kod novijih automobila smeštene unutar rezervoara za gorivo. Električne pumpe kontrolišu kompjuteri, što ih čini mnogo efikasnijim, ali i problemi kod njih su veći i skuplji.
— Pumpa gorivaPumpa za gorivo je mnogo bitna, posebno kod benzinskih motora, zbog pravilnog dotoka goriva do sistema napajanja, bilo da su u pitanju dizne ili nekadašnji karburatori
Funkcija pumpe za gorivo je da u svakom trenutku obezbeđuje potreban pritisak goriva za dizne. Osim pritiska, i količina goriva mora da bude konstantna. Kada date kontakt okretanjem ključa u bravi, kompjuter uključuje pumpu na par sekundi, a ako osjeti da motor nije startovan, on daje nalog da se pumpa isključi. Kompjuter će dozvoliti rad pumpi samo dok motor radi. Ovo je bezbjedonosna funkcija u slučaju incidenta. Zbog preciznosti današnjih injektora i sistema za ubrizgavanje, i najmanja promena u radu pumpe, odmah će se odraziti na rad i performanse motora.
Električne pumpe su često pouzdanije od mehaničkih, ali vozači moraju da obrate pažnju na količinu goriva u rezervoaru, posebno u letnjem periodu.Nizak nivo goriva je štetan iz nekoliko razloga. Prvo, benzinska pumpa se u toku rada zagreva, pa je potrebno da je potopljena u benzin da bi se hladila. Kad je nivo goriva na rezervi, ona se pregrijava i skraćuje joj se radni vek.
